prika - zapis pod krstom

. . .
Zaprepašćuje podatak da se toliko energije troši na
ekologiju, toliko para i toliko znanja. Kako samo odudaraju
sve te učene rasprave sve to bleštavo znanje u pore|enju sa onim
što stoji "iza", sa motivima jednog prosečnog ekologa.
Zamislite samo tu zelenu kravlju sreću, "plemeniti miris
balege", mastiljavu sreću jednog kancelarijskog piskarala, sa
svojim privatnim rajem od razneženog zelenila kako odudara od
moćnih silogizama i snage argumenata kojima se služi.

Kosmopolitizam. Još jedna velika svetska ideja koju je
moderno društvo prigrabilo bez pardona, prilagodilo svom
potrošačkom ukusu i time je bezočno lišilo bitnih odrednica.
Centralno mesto u ideji kosmopolitizma bi trebalo da
zauzima novi, promenjeni čovek sa svojom sazrelom snagom i znanjem
koje obavezuje na nove izazove, sa naraslom hrabrošću da se strah
prevazi|e i brižljivo odnegovanom gla|u za novim putevima jer je
sve poznato postalo malo i skučeno.
A šta danas stoji iza cele te lakrdije kosmopolitizma?
Stoji ustvari pokušaj da se celi svet domestifikuje, da se sve
ono što je divlje, preteće i tu|e liši zuba i otrova kako bi se
ostalo u krugu prepoznatljivog i svodljivog na postojeće i time
prilagodilo ukusu prosečnog potrošača.
Eto takav svet "zajedništva, bratstva i ljubavi" sa
mlakunjavom atmosferom i bledunjavim strastima zagovaraju
danas propagatori "modernih ideja" - sve ono sakato i
kastrirano što nema moći da kroči "preko", što ne može da
podnese ništa što već nije zapisano i propisano.
. . .
Istim i još jačim sredstvima kojima krotimo i skrnavimo
prirodu mi danas pokušavamo da je "odbranimo" i "izlečimo".
To je kao kad bi na gangrenu navalili rđavim noževima.