baba mileva
bog dušu prostu
da joj prosti
licem osmehom
zbori šiljanu
e blago tebi sinko
niko te ne razume
nepoznati
dobrivoje firga
bog dušu prostu
da mu prosti
očima toplinom
zbori šiljanu
sigurno si mi sin
iako te ne prepoznajem
provalija
od malih nogu šiljan je voleo
da skače u provaliju
i to na glavu
radostan što se razbija
ko krčag prepun vode kad se razbije
da voda van njega poteče
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар