Koracima prelazim bulevar, tvoj.
Pogledom slova, osećanjima kišu koja napolju pada međ' pregolema četiri nebodera od kojih u jednom živim ja.
Pogledom slova, osećanjima kišu koja napolju pada međ' pregolema četiri nebodera od kojih u jednom živim ja.
Ako kroz prozor pogledaš (ukoliko podigneš teški zastor koji nije težak i masivan, ali ja volim da ga posmatram kao takvog, pomalo barokno obojenog. Baldahin, rekla bih ja, zvuči lepo) vidiš lotosov cvet mojih ekstremiteta i iz njega trup moj i glava moja i oči uperene negde ka istoku.
Mislim da si na istoku.
Нема коментара:
Постави коментар