jovana - beleške onako usput...

Koracima prelazim bulevar, tvoj.
Pogledom slova, osećanjima kišu koja napolju pada međ' pregolema četiri nebodera od kojih u jednom živim ja.

Ako kroz prozor pogledaš (ukoliko podigneš teški zastor koji nije težak i masivan, ali ja volim da ga posmatram kao takvog, pomalo barokno obojenog. Baldahin, rekla bih ja, zvuči lepo) vidiš lotosov cvet mojih ekstremiteta i iz njega trup moj i glava moja i oči uperene negde ka istoku.

Mislim da si na istoku.

šiljan - baba milevini zapisi 2

Znam ja da ubavo je pored toplu furunu da se greješ al sinko neje lošo i ponekad da si neko drvo u njuma ubaciš

I da krila da ti sama izrastu džaba ti taj krila ako si nemaš veru u sopstveni let

Sinko sve dok ljubav možeš makar i da nanjušiš ljubav postoji

Sinko onoj što ti duša vidi i žmurećki će nađeš

Sinko pticu možeš da si voliš i da gu u kavez ne turaš

Sinko budala si je budala ali samo mudar čovek može da bude budala

Sinko Neško tvoje je bunari da kopaš a kuj će iz tija bunari vodu da pije toj tvoja briga neje

Džabe od nebo zboriš na pticu u kavez bolje je od kavez vrata da otvoriš nebo će si ona svoje sama nađe

Sinko nemoj da se zajebeš nebo neje gore al neje ni dole

Sinko Neško što tuj stenu uz breg guraš ne se ič pituj jel će te t’d u isti taj momenat ista taj stena smrvi

Sinko koj je na nebo neje na zemlju koj je na zemlju neje na nebo al sinko upamti samo budala pravi razliku između nebo i zemlju

Sinko džabe se trudiš da si u poklopenu čašu vodu sipeš

Sinko Neško ako čekaš da ti krila porastu pa da poletiš nikad nebo neće ti dot’kneš

Sinko tek kad ti ispod noge put izm’knu t’d ćeš po svoj put da proodiš

Sinko koj u ljubav ne veruje ni Bog ne mož’ da mu pomogne